So punch the clock, two months are up..

Tja, malo me sramota koliko sam se ulenjila sto se blogovanja tice, nemam uopste naviku da pisem, tj. da opisujem desavanja i tako to.. Ali dobro, zato su tu slike, a ja cu ubuduce malo manje da davim (ali cesce, nadam se).. Pa, nije bas da se puno toga izdesavalo.. Vec dva meseca smo ovde, skoro mesec i po dana nisam nista pisala, ima nesto malo materijala.. Prvo da cestitam nove godine, bozice, i tako te praznike.. Mi smo ih proveli kao da se nisu ni desavali, praznicno raspolozenje nam nije bas u krvi (sto se tice bozica, licno, nisam religiozna, ali tradicija je cool), a i svakako je previse bilo uzbudjenja, tako da smo iskulirali sva ta slavlja.. Umesto toga smo otisli do Stockton plaze, kod Newcastlea, koja je jedna od najvecih (najduzih?) plaza valjda u tom regionu..

Na ovom mestu se nalazi olupina broda koji se nasukao pre nekih stotinak godina.. Bilo je donekle jezivo posmatrati, ali morala sam da ufotkam, naravno.. 

Setajuci plazom, primetila sam da je pesak, taj pesak, verovatno najlepsi pesak po kom sam imala priliku da koracam.. Nekako je istovremeno i mekan i cvrst i verovatno mogu da se prave one kule i zamkovi od njega.. I ima puuunooo skoljki, u celom svom zivotu nisam videla toliko skoljki, ovde ih je bilo previse.. Krenula sam da ih skupljam, ali sam posle valjda dvadesete odustala jer sam skontala da taj proces moze da potraje, pod takvim okolnostima.. A izmedju ostalog, naisla sam i na ovo, i iz tih stopa morala da uslikam.. :)

Negde 26. decembra valjda, uputili smo se u Wollongong kod tatinih prijatelja na 2-3 dana.. Uredili su da odsednemo u hotelu pored njihove zgrade, i stvarno je bilo fino.. No, nisam nesto odusevljena hotelima kao objektima, te nisam ni slikala (ljudi uglavnom slikaju hotelske sobe, ne?).. Hosteli su zakon.. :)

Vreme je bilo malo cudno, uglavnom je tamo toplije, a prva dva dana je bilo i vetrovito i hladnjikavo i tmurno i skroz BJAK..

Tog dana (ili sutradan, vise se ni ne secam) smo isli do Mount Keira, i odande slikali citav Wollongong..

Potom je na dnevnom redu bio hram Nan Tien.. Nismo se dugo zadrzavali tu, ali taman toliko da pozelim da opet svratim nadjem li se ikad ponovo u Wollongongu.. Imali smo blago spiritualno iskustvo unutar hrama, no nazalost nije moglo nista da se fotografise.. Ali zaista vredi otici, sve je jednostavno prelepo..

 

Poslednjeg dana u Wollongongu vreme se malo prolepsalo i bilo je savrsheno za kupanje, ali mi smo samo malo izgoreli na suncu..

Prvog januara smo isli do kao nekog zooloskog vrta, rezervata, kako god.. Vise info ovde: http://huntervalleyzoo.com.au/.. Isli smo okolo i slikali sve redom, no mislim da je jako malo fotki takoreci reprezentativno..

Bilo je naravno i koala i dingosa i wombata i otrovnih zmija i raznoraznih papagaja i aligatora i tasmanijskih djavola i crnih labudova i paunova i letecih lisica i majmuna i verovatno jos puno toga.. Simpaticno jedno mestasce, nije preterano veliko, ali stvarno ima svasta da se vidi.. :)

U medjuvremenu, ja sam spremala IELTS (spremala = svakog dana razmisljala o tome kako bi trebalo da spremam IELTS), pre neki dan sam ga i polagala, videcemo jos kako sam uradila, ali samo polaganje je bilo veoma naporno i jako iscrpljujuce.. Ne pozeleti nikom.. Evo ukratko, moje IELTS iskustvo: prvo me pola sata jeli komarci, onda nisu mogli da me nadju u sistemu, a prijavila sam se i potvrdili su mi aplikaciju poshtom i mailom, dozvolili mi da radim, 3h testa (writing, reading, listening) uz nemogucnost kontanja naziva grada cak i na osnovu spellovanja brzinom svetlosti (nesto na Y, pa dalje kuehcakjshdfaiwehuaif), moj omiljeni licni lapsus calami - eXcape, zatim 3h cekanja na speaking deo, ovi i dalje nisu mogli da me nadju u sistemu, i konacno razresenje situacije - broj pasosa mi pocinje sa 007, cije nule ovi nisu uopste uneli..; i da, baterija na fotoaparatu im se ispraznila kad je trebalo da me slikaju.. Osetila sam se kao James Bond, otprilike.. No, dobro, i to je proslo.. 

Druga stvar kojom se bavimo jeste polaganje vozackog ispita.. Naime, nama vaze dozvole iz Srbije neka 3 meseca, ali onda mora da se polaze za dozvolu ovde.. Uzimamo casove, vozimo tatin auto, mislim da smo oboje prilicno napredovali.. Za nekih mesec dana bi trebalo da polazemo, pa se eto spremamo..

Trece, Damjan radi i uci istovremeno, u nekom odeljenju u tatinoj firmi i ok ide, a ja sam danas upisala neki kurs kuvanja, pa cemo i to videti kako ce ici..

A cetvrto, i meni najdraze, idem sutra u Sydney na ovo: http://sydney.bigdayout.com/ :D

Jako sam srecna zbog toga i jedva cekam.. Idem na spavanje sad, treba rano ustati.. :***

All the young women walk down the main street...

poljana nedaleko od nase kuce

Hah, pa mislim da je bas onako lep momenat za updateovanje bloga.. Prethodna slika nema veze sa trenutnim momentom, naime, pala je noc, vecina stvari koja je trebala da se uradi danas je uradjena, i sad preostaje da ostatak dana provedem makar iole produktivno, ili apsolutno suprotno od toga, a mozda cu da se pozabavim i jednim i drugim.. Prvo i produktivno - blog, drugo i neproduktivno ali veoma zabavno, za mene at least, druga sezona Gilmore Girls, yaaay.. So anyways.. Hmm, sta je novo? Prethodnih par dana je bilo interesantno, cak dva puta sam isla za Newcastle, jednom sama i jednom sa mojima - oba puta je bilo veoma zabavno! Lep je grad, mnogo zivlji od mesta u kom sam, podseca me malo i na Novi Sad, ili neki grad te velicine i takvog temperamenta.. Ne sumnjam da bi bilo lepo tu ziveti makar neko kratko vreme.. Razlog prvog (i) solo odlaska jeste bio poseta Newcastle University-ju, radi eto licnog akademskog uzdizanja, bla bla, da ne smaram sa tim.. Univerzitet im se ne nalazi tacno u gradu, nego par kilometara od njega, ali je sve jako dobro povezano gradskim prevozom koji, ako smem da kazem, uvek dolazi na vreme.. Inace, kampus im je predivan! Dzungla, bukvalno.. Zgrade se ne vide od drveca i prirode koja ga okruzuje.. Evo par fotki da to i dokazem, meni da je neko rekao, ja ne bih verovala.. Prelepo je..

 

Nakon ove divne posete i posle popijenog Very Vanilla Lattea u Gloria Jean's Coffees i pojedenog sendvica u Subwayu, uputila sam se ka Newcastleu, sa jednostavnom zeljom da vidim cega ima tamo i prosto da razbijem monotoniju koju stvara ova selendra gde sam.. I razbila sam je - ljudi na ulicama, radnja do radnje sa raznim rasprodajama, najrazlicitiji kafici, grafiti, shashavi butici sa starim stvarima, odecom, plocama, nakitom, prodavnica gde stampaju majice i plakate velikih formata za neke male pare, gamer-ska radnja gde gamer-i mogu da prave i farbaju one figurice, knjizare sa popustima i prejeftinim plocama, par rock radnji sa cdovima, dvdovima, plocama, majicama i duksevima sa printovima bendova, starkama, martinama, shalovima, jaknama, satovima, sholjama, plakatima, "aksesoarima", uglavnom ja sam odlepila tamo, dozivela sam apsolutno prezasicenje i u jednom momentu mi cak nije bilo dobro od kolicine svega sto je bilo tamo, toliko toga je bilo, a dobar deo svega je bio prilicno nabacan i nesredjen, palo mi na um da pitam za posao samo da to sredim da izgleda makar malo pristojnije.. Uh, evo ni sad mi nije dobro kad se setim.. Moracu par puta da svratim da se naviknem pa tek onda da kupim nesto.. U jednoj od blesavih i shashavih radnji sa second hand odecom sam popricala malo sa vlasnicom, tu je bila jos jedna devojka koja je upala da vidi cega ima, i kad sam spomenula Srbiju i da sam odatle, obe su rekle da su bile tamo i da im se bas svidelo.. Ocigledno, sanse da sretnem dve osobe i da su obe bile tamo odakle sam su prilicno velike.. Fascinantno..

Ono sto mi se posebno svidelo, jeste to da je ovaj grad, ili barem taj deo koji sam obisla, prilicno umetnicki nastrojen - grafiti svuda, umetnicka dela, razni shabloni/stencili, nalepnice, slike, plakati.. Uzivala sam u posebnosti i autenticnosti kreacija i kreativnosti, otkrivajuci samo delice onoga za sta je sve ljudski um sposoban.. Toliko toga ima, mislim da bih mogla poseban blog za to da zapocnem.. :)

Dalje.. Primetila sam neku interesantnu gradjevinu, onako malo iznad svega sto sam mogla da vidim, i resih da se uputim ka tamo.. Posle izvesnog hodanja uzbrdo, a zatim i penjanja uz brojne stepenike, stigoh i do necega sto se zove Cathedral Park.. Mirno mesto, tiho, taman za opustanje, pogotovo od umora od dolaska do tog mesta.. Sela sam malo da odmorim, na neku klupicu, pa sam se zdala u mali obilazak.. 

Nisam htela duze da se zadrzavam, postajalo je hladnije, a i bila sam preumorna da bih ostajala i lutala besciljno, te sam se vratila za moju selendru.. Za vikend smo isli svi zajedno, ovoga puta sa drugacijim planom - Pacific ocean! Ne da se kupamo tamo ili bilo sta slicno, samo da ga vidimo.. Jos uvek je hladnjikavo za bilo kakve izlete takve prirode, jeste da je prolece, i jos je tog dana bilo toplije nego prethodnih dana, ali se nama islo samo u obilazak.. I bese zaista divno.. Obozavam mora i okeane, imam osecaj kao da mogu mnogo cemu da me nauce.. I bez obzira na njihovu dinamicnost i nepredvidivost, umeju savrsheno da me smire..

Ne postoje nikakvi znakovi upozorenja za vodene zivotinjke kojih se treba paziti, pa cu pretpostaviti da je to ovde prilicno regulisano.. Pitala sam tatu da li ima meduza, ajkula i tako toga, on kaze "Valjda nema..".. That's good enough for me.. Jedino "cudno" sto smo videli jeste pelikan.. Ta stvar je ogromna! Dok sam ga pogledom pratila kako odlece, izgledalo mi je toliko neverovatno da nesto moze toliko veliko da bude i da uopste bude u mogucnosti da leti, da sam totalno zaboravila da ga uslikam.. Ali jesam uslikala gomilu galebova.. Finding Nemo anyone?

To bi eto bilo to.. A da, jos jedna stvar.. Danas, na putu ka biblioteci, sreli smo ovog malishu..

The End