Groovin The Moo 2012, ime najboljeg dogadjaja na kom sam bila.. Da, da, VOLIM Exit, ali ovo je bilo.. Nesto drugo, nesto drugacije.. Pre tri meseca sam kupila kartu za ovaj festival, i zeljno sam ga iscekivala, i cekanje se isplatilo.. Sad jos kad bih imala neko rewind dugme, pa da ga ponovo prezivljavam, over and over, to bi bilo sjajno.. Ali, elem, posto nemam, mogu da napisem nesto o tome i da se prisecam toga.. Uh, sve je pocelo rano ujutru, navikla sam da ustajem u 5 sati ujutru, pa je to bilo i ovog subotnjeg jutra, kad uopste nije bilo potrebe da ustajem tako rano.. Festival pocinje tek u 11, sta cu ja budna u 5, a da ne moram da idem cak u Sydney (sto je bio slucaj sa Big Day Out-om i Soundwave-om)? Na svu srecu, festival je bio u Maitlandu, koji je na svega pola sata odavde gde sam ja.. Do 10h sam se ja spremila, sredila, ponela sve sto mi treba i krenula, moji me odbacili kolima.. Iiiii krenuh ka ulazu..
Na svu srecu, toliko rano nije bila guzva, i nisam morala da cekam dugo da upadnem, red se brzo kretao, za razliku od Soundwavea, gde sam cekala dobrih pola sata, ako ne i vise, u redu dugom kilometar, sigurno.. Vreme je bilo fino, toplo i suncano, dan taman takav kakav treba da bude za muzicki festival.. Prosla sam kontrolu, nisu bili rigorozni, kako to nekad biva, jedino su mi malo cudno gledali pasos (potrebna je identifikacija da bi se uslo na festival, tj. ako je kupljena 18+ karta; maloletnima ne sme da se prodaje alkohol..)..
Prvo na sta sam naletela bio je ovaj znak i naravno morala sam da slikam.. EXIT u srcu.. :)
Ovako to izgleda izdaleka, glavna bina je podeljena na dve bine, izvodjaci se zatim smenjuju na obe, tako da je pauza izmedju njih minimalna.. Na jednoj bini se pripremaju dok na drugoj prze, i tako.. Druga bina se nalazi pod satrom i relativno blizu glavnoj bini, tako da nije bio problem shaltati se sa jedne na drugu, kao sto to ume da predstavi problem na Exitu, ili kao sto je to bilo na Soundwaveu i Big Day Outu gde ima po 6-7 bina, pa jos sve podeljene, ludnica..
Program je poceo u 11, za mene i moj raspored to je bilo na drugoj bini uz bend 1929indian, koji su iz Newcastlea, i sviraju neki alternative, experimental new wave (morala sam da pogledam myspace da vidim, vise ni ne razlikujem zanrove, a i ne vidim poentu), i moram reci da su mnogo drugaciji uzivo nego na studijski snimljenim pesmama, kako sam ocekivala da ce zvucati.. Sa nekoliko bendova je to bio slucaj i definitivno smatram to necim pozitivnim.. Nije bilo puno mase, ali to malo sto ih je bilo, vidno su uzivali, a i ja sam..
Sledeci bend, boatfriends, isto lokalci, na glavnoj bini.. Nisam se nesto naostravala da ih slusam, ali kad sam ih cula uzivo iz daljine, pohitala sam do prvog reda i odatle ih slusala, kao zacarana.. Pevali su neku baladu od koje su me zmarci podilazili kao blesavi, snimila sam deo pesme za svaki slucaj, u nadi da cu naci i studijski snimljenu pesmu, no za sad nisam imala srece.. Apsolutno cu obratiti paznju na njih i ubuduce, odlicni su..
San Cisco, indie pop bend koji se ovde proslavio velikom brzinom i osvojio srca Australaca, dokazao je i zasto je to zasluzio - simpaticni textici, pevljive pesme, melodicne deonice, odlicna komunikacija sa publikom.. Mase je bilo i svi su pevali, igrali, tapsali i prosto uzivali u nastupu.. Pevac je izjavio da su uspeli da odspavaju samo 45 minuta, sto se uopste nije moglo osetiti u njihovom performansu.. Naravno, najvecu ludnicu u masi izazvala je pesma Awkward..
E, ovde je bilo jedino preklapanje koje bih volela da se nije desilo, no dobro, mora valjda i to.. Stigla sam na Gold Fields, i bila sam oduvana njihovim nastupom! Bilo mi je neverovatno koliko sve to bolje zvuci uzivo, kolika samo sloboda postoji za live izvodjenje neke pesme.. Vizuelno je takodje bilo fenomenalno, rasveta ukomponovana sa muzikom bas onako kako treba, i krajnje fantastican prijem mase, koja se gubila i padala u trans.. Just turn the sound up and away we go..
Zbog preklapanja, stigoh na svega nekoliko pesama Big Scary, duo iz Melbourna, lik svira gitaru i klavir, devojka bubnjeve.. Pesme su im uglavnom sporije, ali to ih nije zaustavilo u tome da nastup bude prosto predivan.. Emocije na sve strane, imala sam osecaj kao da se mnogima u masi desilo nesto znacajno u zivotu i da su to pronasli u pesmama ovog benda.. Jako mi se svidela ta veza, ta konekcija izmedju benda i fanova, takvo nesto se ne nalazi cesto..
Matt Corby, 21 godina, lik koji je zapoceo karijeru u Australijskom Idolu sa svojih 16 godina, imao je i sta da pokaze.. Predivan glas, textovi, folk blues melodije, i vristece devojke koje zele da ih Matt ozeni.. Ustvari, mislim da sam videla nekog lika sa natpisom na majici "Matt Corby, marry me".. Niko nije ravnodusan prema Mattu.. Nedavno je, cini mi se, potpisao i neki internacionalni ugovor, tako da ce, nadam se, njegova muzika "zavladati" i ostatkom sveta..
The Maccabees!!! Momcima je bilo pretoplo, nisu navikli na toliku vrucinu, cak su se i pozalili.. Ali sprzili su samo tako.. Kad se malo prisetim nastupa, oni zapravo i nisu bili toliko dinamicni i energicni, nego su svu tu energiju ispaljivali svojim instrumentima i svojim umecem na njima.. Svirali su uglavnom pesme sa poslednjeg albuma (poceli su sa Child, yay) i po koji hit sa prethodnih albuma.. Bilo je pravo uzivanje slusati ih prvi put uzivo, nadam se da nije i poslednji put..
Ovog lika apsolutno nisam planirala da slusam, cinio mi se nezanimljivim.. Na jednom od koncerata u okviru istog ovog festivala su ga gadjali flasama, na sta je on izjavio da mu je to najbolji koncert ikada.. Trebala sam da znam da je lik totalna budala, i to u najpozitivnijem smislu mogucem.. Kupio me je izjavom "Ja nisam muzicar, ovo nije bina, ovo nije koncert - OVO JE ZURKA!", a da ne spominjem jos i trpanje brusa u gace i drzanje mikrofona na istom mestu.. Legenda, nema druge reci.. One and only - Andrew W.K.
MUTEMATH, bend iz LA, zanrovski se na fejsu klasifikuju kao other/other/other, hahaha.. Rockic, onako lep i melodican, nastup dosta energican sa dosta kretanja po bini, svaki clan benda prica za sebe, a frontman je cak dubio na glavi NA klavijaturama, zatim u jednom momentu je u masu izbacen krevet na naduvavanje na koji je on naskocio i odatle pevao i izvodio svoje.. Mislim da su svi u tom momentu izvadili mobilne i fotoaparate da to i snime, haha..
O The Getaway Plan ne znam puno, i verovatno da nije ovog festivala ne bih ni obratila paznju na njih, ali jesam, i nisam razocarana.. Malo su "heavyji" i to je muzika koja bi se jako svidela srednjoskolskoj meni, ali ni sada me ne ostavlja ravnodusnom.. Przenje bez prestanka, odlicna komunikacija sa publikom i isto tako odlican prijem svih prisutnih..
Parkway Drive, mislim da nije potreban neki opis.. Najheavy bend na ovom festivalu.. Propustih ih na Exitu, ali ih slusah na Big Day Outu i sad ovde, i ne znam, mnogo mi je bolje da ih slusam uzivo nego kod kuce na kompu, prosto ne znam kako da pojacam metal muziku tako da mi odgovara, pa onda idem na svirke.. Uzela sam pivo (wow, hardcore (hardcorA)) i slusala ih iz daljine.. Nije nesto bilo mase, ali to ni nije bilo od preterane vaznosti u tom momentu..
Sledeci, Ball Park Music, simpatican indie pop/rock bend, shashavi tekstovi, vesela atmosfera, i opet masa koja se gubi.. Postajalo je hladno, i taman se u toj guzvi moglo lepo ugrejati.. Pesme su im brzeg tempa, tako da skakanje, igranje, vristanje i slicno nije ni u jednom momentu izostajalo.. Uzivala sam u muzici, bilo mi je lepo toplo.. U sustini, nista mi i ne treba pored toga..
Iiiiiii koooonaaaaacnooooooo, City and Colour!!!!!111111 Nema vece srece od moje zbog toga sto sam njega slusala.. Bio je savrshen u svakom smislu, zapoceo je sa "Sleeping Sickness" (moja omiljena) i zatim redjao pesmice sa poslednjeg albuma i po koju staru.. Nemam dovoljno dobre reci kojima bih opisala iskustvo slusanja coveka cije pesme su me toliko dotakle i ciji stihovi su me "osakatili" za ceo zivot.. Dallase Green, you are really something.. Nazalost, set je zavrsio 17 minuta ranije iz nepoznatog razloga, SVI su se SKENJALI.. Ali dobro.. Sve sto je lepo kratko traje..
Sledeci su bili Wavves i zatim Muscles, koje sam slusala iz daljine dok sam cekala u redu da kupim waffle sa lesnicima, i sva je sreca sto sam ih slusala za to vreme, jer je red bio podugacak i trebalo se cekati i imati strpljenja.. Oba benda su na svoj nacin przili i rasturali, i iskreno, da sam bila tamo medju masom, ne znam kako bih prezivela.. Trebao mi je moj secer! Dok je stigla na red pesma "Ice Cream" od Muscles, ja sam vec ruckala svoj waffle sa lesnicima i sladoledom..
Jos jedan fenomenalan nastup, od devojke po imenu Kimbra.. Zbog poznate pesme, tesko da je ko ne zna, ali cini mi se da mnogi ne znaju da je ona mnogo vise od toga.. Album joj je fantastican, njeno prisustvo na bini i nastup i glas i njeno kretanje i gestikulacije (podsetila me malo na Bjork) i shashavo igranje po stejdzu i blesavi shareni kaputic i predivne pesme.. Malo je reci da sam bila odusevljena.. Prvi put kad sam je slusala, cula sam svega par pesama, i mislim da se preklapalo sa necim sto mi se vise slusalo, no dobro, evo, greska je ispravljena..
Pre Kimbre sam slucajno uhvatila kraj nastupa Public Enemy, i bilo je zanimljivo, pogotovo par politickih poruka koje su uputili, protiv rasizma, separatizma i protiv zakona za useljavanje, recima da je svet namenjen svima.. Mir, ljubav i tako to <3
Na slici, Adrian Lux, DJ koji je pustao valjda svoje remixe nekih poznatih pesama.. Bilo je zanimljivo, nasla sam se i u guzvi i radila sam na tome da se malo zagrejem.. Zurka, u svakom slucaju..
Poslednji nastup za ovo nezaboravno vece - Kaiser Chiefs! Momci su rasturili! Odlicna set lista, izvedba, komunikacija, sve je bilo na nivou.. Kad vec spominjem nivoe, pevac se u jednom momentu popeo na taj stub sto drzi binu.. A posle je sa clanom benda otisao na, pa ne znam kako se to zove, evo tu dole je slika te "voznje".. Sedne se tu i onda te to odbaci gore u vazduh i onda odskaces i tako to.. Masa je podivljala i svi su vristali kad se to desavalo, haha..
Sve u svemu.. Odlican festival.. Jako mi je drago da sam bila i da sam imala prilike da vidim i cujem bendove koje volim, bendove koje sam nedavno otkrila i da otkrijem bendove koje cu i ubuduce slusati.. Divno jedno iskustvo, i nema dileme, ja sam zaista festivalholic.. Za ovo postojim.. :)
Mini lista for your listening pleasure: http://8tracks.com/sempiternal/groovin-the-moo-2012
