All the young women walk down the main street...

poljana nedaleko od nase kuce

Hah, pa mislim da je bas onako lep momenat za updateovanje bloga.. Prethodna slika nema veze sa trenutnim momentom, naime, pala je noc, vecina stvari koja je trebala da se uradi danas je uradjena, i sad preostaje da ostatak dana provedem makar iole produktivno, ili apsolutno suprotno od toga, a mozda cu da se pozabavim i jednim i drugim.. Prvo i produktivno - blog, drugo i neproduktivno ali veoma zabavno, za mene at least, druga sezona Gilmore Girls, yaaay.. So anyways.. Hmm, sta je novo? Prethodnih par dana je bilo interesantno, cak dva puta sam isla za Newcastle, jednom sama i jednom sa mojima - oba puta je bilo veoma zabavno! Lep je grad, mnogo zivlji od mesta u kom sam, podseca me malo i na Novi Sad, ili neki grad te velicine i takvog temperamenta.. Ne sumnjam da bi bilo lepo tu ziveti makar neko kratko vreme.. Razlog prvog (i) solo odlaska jeste bio poseta Newcastle University-ju, radi eto licnog akademskog uzdizanja, bla bla, da ne smaram sa tim.. Univerzitet im se ne nalazi tacno u gradu, nego par kilometara od njega, ali je sve jako dobro povezano gradskim prevozom koji, ako smem da kazem, uvek dolazi na vreme.. Inace, kampus im je predivan! Dzungla, bukvalno.. Zgrade se ne vide od drveca i prirode koja ga okruzuje.. Evo par fotki da to i dokazem, meni da je neko rekao, ja ne bih verovala.. Prelepo je..

 

Nakon ove divne posete i posle popijenog Very Vanilla Lattea u Gloria Jean's Coffees i pojedenog sendvica u Subwayu, uputila sam se ka Newcastleu, sa jednostavnom zeljom da vidim cega ima tamo i prosto da razbijem monotoniju koju stvara ova selendra gde sam.. I razbila sam je - ljudi na ulicama, radnja do radnje sa raznim rasprodajama, najrazlicitiji kafici, grafiti, shashavi butici sa starim stvarima, odecom, plocama, nakitom, prodavnica gde stampaju majice i plakate velikih formata za neke male pare, gamer-ska radnja gde gamer-i mogu da prave i farbaju one figurice, knjizare sa popustima i prejeftinim plocama, par rock radnji sa cdovima, dvdovima, plocama, majicama i duksevima sa printovima bendova, starkama, martinama, shalovima, jaknama, satovima, sholjama, plakatima, "aksesoarima", uglavnom ja sam odlepila tamo, dozivela sam apsolutno prezasicenje i u jednom momentu mi cak nije bilo dobro od kolicine svega sto je bilo tamo, toliko toga je bilo, a dobar deo svega je bio prilicno nabacan i nesredjen, palo mi na um da pitam za posao samo da to sredim da izgleda makar malo pristojnije.. Uh, evo ni sad mi nije dobro kad se setim.. Moracu par puta da svratim da se naviknem pa tek onda da kupim nesto.. U jednoj od blesavih i shashavih radnji sa second hand odecom sam popricala malo sa vlasnicom, tu je bila jos jedna devojka koja je upala da vidi cega ima, i kad sam spomenula Srbiju i da sam odatle, obe su rekle da su bile tamo i da im se bas svidelo.. Ocigledno, sanse da sretnem dve osobe i da su obe bile tamo odakle sam su prilicno velike.. Fascinantno..

Ono sto mi se posebno svidelo, jeste to da je ovaj grad, ili barem taj deo koji sam obisla, prilicno umetnicki nastrojen - grafiti svuda, umetnicka dela, razni shabloni/stencili, nalepnice, slike, plakati.. Uzivala sam u posebnosti i autenticnosti kreacija i kreativnosti, otkrivajuci samo delice onoga za sta je sve ljudski um sposoban.. Toliko toga ima, mislim da bih mogla poseban blog za to da zapocnem.. :)

Dalje.. Primetila sam neku interesantnu gradjevinu, onako malo iznad svega sto sam mogla da vidim, i resih da se uputim ka tamo.. Posle izvesnog hodanja uzbrdo, a zatim i penjanja uz brojne stepenike, stigoh i do necega sto se zove Cathedral Park.. Mirno mesto, tiho, taman za opustanje, pogotovo od umora od dolaska do tog mesta.. Sela sam malo da odmorim, na neku klupicu, pa sam se zdala u mali obilazak.. 

Nisam htela duze da se zadrzavam, postajalo je hladnije, a i bila sam preumorna da bih ostajala i lutala besciljno, te sam se vratila za moju selendru.. Za vikend smo isli svi zajedno, ovoga puta sa drugacijim planom - Pacific ocean! Ne da se kupamo tamo ili bilo sta slicno, samo da ga vidimo.. Jos uvek je hladnjikavo za bilo kakve izlete takve prirode, jeste da je prolece, i jos je tog dana bilo toplije nego prethodnih dana, ali se nama islo samo u obilazak.. I bese zaista divno.. Obozavam mora i okeane, imam osecaj kao da mogu mnogo cemu da me nauce.. I bez obzira na njihovu dinamicnost i nepredvidivost, umeju savrsheno da me smire..

Ne postoje nikakvi znakovi upozorenja za vodene zivotinjke kojih se treba paziti, pa cu pretpostaviti da je to ovde prilicno regulisano.. Pitala sam tatu da li ima meduza, ajkula i tako toga, on kaze "Valjda nema..".. That's good enough for me.. Jedino "cudno" sto smo videli jeste pelikan.. Ta stvar je ogromna! Dok sam ga pogledom pratila kako odlece, izgledalo mi je toliko neverovatno da nesto moze toliko veliko da bude i da uopste bude u mogucnosti da leti, da sam totalno zaboravila da ga uslikam.. Ali jesam uslikala gomilu galebova.. Finding Nemo anyone?

To bi eto bilo to.. A da, jos jedna stvar.. Danas, na putu ka biblioteci, sreli smo ovog malishu..

The End

Mini-turneja po mom gradicu...

I tako.. Prodje i nekih 10ak dana kako smo stupili na australijsko tlo.. Mogu reci da je proces prilagodjavanja donekle napredovao - preksinoc sam prvi put uspela da izdrzim da ne legnem pre 8 uvece, sto je bio slucaj jos od kada smo stigli, i uspela sam da ne ustanem u 3-4 ujutru i da onda od muke ne znam sta cu pa da visim na netu.. Naime, legla sam lepo oko 11, i ustala u 8, sto mislim da je sasvim solidno.. Osim toga, uspevam sa navikavanjem i na druge stvari.. Vreme, iako je u pocetku padala kisa non-stop, ubrzo se poboljsalo i nekoliko dana je bilo predivno suncano.. Imala sam osecaj kao da je neko drugo sunce sijalo, toliko je bilo drugacije od onog na koje sam vec navikla.. Jos u kombinaciji sa voznjom do obliznjeg mesta kroz neverovatne predele prekrivene zelenilom, sumama, i livadama na kojima pasu konji i krave (kojih sam u toj voznji od 20 minuta videla vise nego za ceo zivot), sa raznoraznim pticicama koje prvi put u zivotu vidim, sa osvezavajucim vetrom koji mi mrsi kosu.. Ma, predivno, ostala sam bez texta tad.. Nazalost, vreme se malo i pokvarilo, sad trenutno je nesto tmurno i vetrovito, cas toplo cas hladno, i kako god da se obuces, nece valjati.. No, i to ce proci, leto je tu iza coska.. :) 

Mislila sam da ovom prilikom okacim par slika koje sam ufotkala u nekoliko prilika dok sam setala gradicem.. Pa, here goes.. Ovo je gradic u kom zivim - Raymond Terrace, iz ugla i fotoaparata moje malenkosti..

Ovo je kuca u kojoj prebivamo.. I prizemlju su kuhinja, dnevna soba, sofa, tv, radni sto sa starim kompjuterom i 2 stampaca (mhm, slovima: dva, ali mislim da nisu ispravni), toalet, terasa, iiiii, mislim da je to to.. Na spratu su dve sobe (svako ima svoju, ali ovaj mali vecinu vremena prebiva u mojoj sobi, zbog tv-a i McDonaldsovog neta) i kupatilo (sa kadom/tush kabinom, fuck yeah).. Pored je garaza, u kom se nalazi ovaj auto..

Neki Mitsubishi, nesto.. Ne razumem se.. Ali odlicno je prevozno sredstvo.. Dobro, moving on..

Ovo su kante za smece (woooow, Tamara, stvarno?!).. Da, da.. Svako ima dve kante, crvenu i zutu.. Crvena je za garbage, a zuta za reciklazu.. Tu je i mini postansko sanduce, medjutim ovde postoji i posta gde vecina ljudi ima svoj P.O. box gde stize sve sto treba.. 

Ovo je McDonald's koji se nalazi na 30m od nase kuce i od kog crpimo internet.. Bez brige, sve je legalno, imaju wi-fi na koji moze da se nakaci, i onda se log-inuje i ima se na raspolaganju 50MB, pa kad se to potrosi, onda se opet log-inuje i tako u krug.. Za ovo vreme smo samo jednom otisli tamo.. I to je to.. Ali hvala im za internet!

Nedaleko od kuce, na nekih 200m, nalazi se bioskop.. Jos nismo imali prilike da odemo, malo su skuplje karte, ali smo planirali da odemo ako bude neki film koji bas bas zelimo da vidimo.. Evo i sajt bioskopa, ako nekoga zanima nesto vise.. Scotty's Cinema Centre

Ovo je, kako mi je receno, opstina.. Jako lepo izgleda, i uopste nije ovako "izlozena" kao sto izgleda na slici, nego se nalazi u nekom prolazu i skroz je neprimetna..

Ovo je neki sat.. Volim satove, a posto sam naisla na ovaj sat, resih da ga uslikam.. Nalazi se na ostrvcetu na prelazu kod biblioteke..

Ovo je biblioteka.. Coolest biblioteka ever! Imaju free internet koji mozes da koristis 2h dnevno, a brzina je oko 12MB/s ili kako god se to vec meri i oznacava, uglavnom Damjanu su oci ispale kad je testirao brzinu.. Pored neta, izbor knjiga je poveci, i knjige mogu da se uzmu na mesec dana.. Takodje, na raspolaganju su i DVDovi i CDovi, koji mogu da se iznajme na 2 nedelje, i izbor je zadovoljavajuc.. Vecina CDova su bendovi i izvodjaci koje vec slusam ili koje sam ranije slusala.. Npr. uzela sam So real: Songs from Jeff Buckley, Tori Amos - The Beekeeper i The Beatles - Revolver.. Od DVDova sam uzela prve sezone Gilmore Girls i The Tudors.. A od knjiga sam uzela Terry Pratchetta, The Color of Magic i Eric (precrtano Faust).. Odjednom moze da se uzme 10 naslova.. Kad god se nesto uzme, dobija se "racun" na kom pise sta je uzeto i kad treba da se vrati.. Prekoracenje se placa 40 centi po danu.. Ima tu jos svega i svacega, sto jos treba tek da otkrijem..

Ulica koju smo nazvali Ljubicasta ulica, zbog ljubicastog drveca koje je krasi.. Mnogo je lepa, tiha i simpaticna, i nismo videli nijednu ulicu slicnu njoj.. Pogotovo zbog onoga sto se u njoj nalazi..

Christmas tree, oh Christmas tree.. Ne znam koliko je visoko, cak ni otprilike, ali Damjan kaze da je visoko nekih 40-50m.. To dole u levom uglu je on, od nekih 175-180cm, pa sami procenite.. A iza njega se nalazi jos jedno visoko drvo, ali je mozda par metara nize od ovog.. Pre koje vece smo iz blizine nase kuce mogli da vidimo ovo drvo koje je prilicno daleko, ali je bilo ukraseno necim plavim i crvenim i bilo je bas primetno.. Moracu da ufotkam jednom ovo drvo i nocu..

Ovo je crkva.. Anglikanska crkva.. Crkve su uglavnom ovakve, malecne, skromne, lake i jeftine za odrzavanje, redovno se desavaju mise, sluzbe i sta god da se vec desava u crkvama.. Komsija nam je religiozan, mlad decko, neki svestenik je, i nijednom nasem tati nije nametao da dodje u crkvu ili tako nesto vezano za religiju.. To je uvek plus..

Da ne bih pocela recenicu sa "Ovo je..." kao sto sam zapocela vec 15 recenica, pocecu je tako kako sam je pocela, pa cu tek na sred recenice reci: Ovo je Rainbow Serpent, odnosno zmija napravljena od sarenih mozaickih plocica, koja je deo aboridzinskih prica sa ovih prostora.. Predstavlja zastitnika zemlje, naroda i sveg izvora zivota, ali moze biti i destruktivne prirode ako se ne postuje kako dolikuje.. Nalazi se u Riverside parku, nadomak reke Hunter..

Znak koji se najcesce moze videti.. Ne konkretno ovaj zut, nego znak za kruzni tok.. Ovde ih ima jako puno.. Vise sam videla kruznih tokova nego semafora.. I mogu reci da je nekako jednostavnije sa kruznim tokovima.. Zapravo, saobracaj ovde i njegova pravila su mnogo drugacija, ali i mnogo jednostavnija.. Treba da polazem za vozacki, pa sam sad u tom tripu..

Sad par slika za koje nemam bas neke duge komentare.. Policijska stanica..

Vatrogasna stanica..

Sud..

Teretana.. Haha @ naziv..

Autobuska stanica..

Isto jedan od cescih znakova..

Poslednje za ovaj post, ali ne i najmanje vazno - drvence ispred nase kuce.. Apelujem biolozima da se jave da mi pomognu oko klasifikacije i sistematizacije i utvrdjivanja imena, porodice, roda, vrste, broja cipela biljaka i zivotinja na koje ovde nailazim, hvala unapred.. :D

To bi bilo to za ovaj put, obecavam da ce biti jos toga o gradu, ljudima, desavanjima.. Ako vas nesto interesuje, pitajte, odgovoricu vam.. Uskoro treba da dobijemo i neki brzi i pouzdaniji internet, pa ce mi biti lakse da postavljam slike i tako to.. Nadam se da ste uzivali, pridruzite mi se i sledeci put u epizodi Tammy Goes to Australia u kojoj jos uvek ne znam sta ce biti, ali do momenta kad to budete citali vec cu smisliti nesto! :D Ljubimmm! 

Putovanje iznad oblaka i prvih nekoliko dana...

Dosta sam razmisljala o tome da li bi bilo ok da pisem o svojim pocecima zivota na drugom kontinentu, i da li sam uopste dovoljno pismena i interesantna da uzmem za pravo da uopste pisem blog o necemu iole zanimljivom, a da ne smorim svakoga ko klikne na link ovog bloga makar samo da vidi o cemu se radi.. Jedna stvar je skladistiti utiske i osecanja duboko u sebi, a drugo je podeliti to sa drugima i dozvoliti i njima da prozive neke momente zajedno sa tobom, iako su udaljeni pola sveta odavde.. Jako sam samokriticna i sa oklevanjem pisem ove redove, ali vodjena misljenjem da ako svaka budala danas moze da pise i kaci na net svakakve i raznorazne gluposti, valjda to moze da radi i ova budala.. Pa eto, nadam se frekventnom izvestavanju o tome kako je to ziveti ovde, a ako budem zabusavala, slobodno me iskritikujte..

Sad bih napisala "Vezite se, polecemo!", ali bolje ne, skroz je lejm, haha..

Aerodrom "Nikola Tesla", Beograd

Heh, pa uglavnom.. 8 meseci nakon apliciranja za Child visu u australijskoj ambasadi jednog februarskog jutra, osvanulo je i to oktobarsko jutro sa tatinim pozivom i izjavom da je viza konacno dobijena.. Navodno, trebalo je posle 6 meseci vec da sve bude poznato i jasno, ali kako to obicno biva, cekalo se jos dodatna 2 meseca - eto cisto tako.. Pozivi su im bili upucivani, pitanja postavljana - "taj proces moze da potraje i po godinu dana".. Aha, vazi, hvala, cisto da ne brinemo.. I nakon tog poziva nisam brinula vise o vizi, vec o tome da sad vec treba da se spremam za put.. Otisli do ambasade po vizu.. Otvaram pasos da vidim da li je viza fensi, vize su uglavnom fensi, mesec dana za prvi ulazak u Australiju.. STA?! Mesec dana? Zar ne treba 3 meseca? Ne.. Izgleda da ne.. Uracunali oni ona dva meseca u ta nasa 3 meseca.. Divno.. Frka panika, sredjuj fax, sredjuj selidbu, dokumente, pakuj brlog stvari koji se nakupio u poslednjih 5 godina zivota u Novom Sadu, javi ljudima, vidi se sa kim stignes, dilema: organizuj zurku ili ne organizuj nista, ma ludnica.. Mislim se, ako sam tih mesec dana "prezivela", valjda mogu i sve ostalo.. Mnogima se nisam javila, sa nekima se nisam stigla videti, ne zato sto nisam htela ili zelela, nego nisam bila u mogucnosti.. Nadam se da mi doticni nece zameriti..

Prayer Room na Frankfurtskom aerodromu

Dosao je bio i taj datum, 21. novembar.. Ustajanje ranom zorom, voznja taxijem od Kikinde do aerodroma, prvi let do Frankfurta.. Mom bratu bio je to prvi let, meni recimo deseti, tati trinaesti samo na relaciji Srbija-Australija.. Bilo je lepo, kratko, uzivali smo dok smo gledali kroz prozorcice i zamisljali kako bi bilo divno ziveti tik iznad oblaka i tu provesti vecnost.. Stizemo u Frankfurt, gde 6 sati cekamo sledeci let - za Singapur.. 6h smo vrlo kvalitetno proveli, jeli smo, bili na netu, istusirali se (da, istusirali), lutali po aerodromu.. Smeshno bi bilo da nismo imali sta da radimo, ipak je to jedan od vecih aerodroma na svetu.. Ukrcavanje u drugi avion, let od 12h.. Spavali smo, slusali muziku, gledali video stream, ja gledala Dextera i Friends na iPodu, jeli, pili sve i svasta.. Uglavnom, preziveli smo i to cudo. 2h u Singapuru, na temperaturi od 30 stepeni, savrseno okrepljenje od malopredjasnjeg napora.. Lepo, toplo, suncano, nekako vlazno (ovo ubacih za sve moje perverznjake, znate ko ste), savrsen momenat da se izvucem iz majice na duge rukave i duksa i jakne bez kojih bih se smrzla do kostiju u Evropi.. Naravno, opet internet, jelo, pice, malo muvanja po aerodromu..

Singapurski aerodrom

Sledeci let, nekih 7-8h.. Putovanje nocu, i potera za danom.. Zbog vremenskih zona i velikih promena u satnicama gubili smo se neko vreme - to uopste nije naivna stvar.. Mislim da jos uvek dolazim sebi i da ne mogu da se naviknem.. Stigosmo i u Sydney, gde nas je docekala kisa.. Ne pljusak, nego taman onakva kisa da ne pozelis da izadjes napolje, ali ako izadjes, moci ces da je podneses s tim da ces biti poluvlazan (khm).. Nekako se dogegasmo do zeleznice, koja izgleda prelepo.. Uvek sam obozavala zeleznice i videla sam ih svega nekoliko u svom zivotu (i na filmu), ali ova je stvarno izvan svih ocekivanja.. Skoknucu jednom opet tamo, da ufotkam koju sliku.. Vozovi ultra moderni, neki cak na sprat.. Docekali smo nas voz za Newcastle i proputovali 3h kroz predivne predele.. Priroda je netaknuta, a ona sto je taknuto izgleda prelepo i nije unisteno.. Na par livada skakutali su kenguri i sa odusevljenjem smo ih zapazali, nismo ni slutili da cemo ih tako brzo videti.. Razno drvece, biljke, cvece, zbunovi.. Divljina - milina.. Nakon voznje vozom, busom smo dosli do naselja u kom moj tata zivi, Raymond Terrace.. Gradic, svega 12000 stanovnika, tu su neke reke, ocuvana priroda, simpaticno skroz, kao jedan od onih gradica koje vidjamo u filmovima.. Cak je neki film i sniman ovde.. Elem, jako neobican momenat, iako sam znala da je to slucaj, vozi se levom stranom.. Zapravo izgleda cudnije nego sto zvuci, kao da se vozi u ogledalu.. Kapiram kad budem trebala da polazem za dozvolu ovde, moracu sebi stalno da govorim "levo, levo, levo, levo.." ili da snimim to na cd pa da ide na repeat.. Toliko je konfuzno.. No, i na to cu se valjda navici..

Sydneyski aerodrom

Sve ostalo, sem kise trenutno, je odlicno.. Ima svega sto neko moze da pozeli, trzni centri, biblioteka, pubovi, klub za borilacke vestine, radnje za popravke surf-daski, osnovne skole, srednje skole, ogroman teren za bocanje, reka sa stazom za trcanje, McDonalds pored nase kuce haha, pet shop gde prodaju covecju ribicu, razni restorani, knjizare, i jos gomilu stvari od kojih je meni najzanimljivija - Christmas tree od nekih 40-50 m.. I to ne jedno drvo, vec dva.. Uslikacu jednom prilikom, neverovatno je.. Ljudi ovde su jako prijatni, na kasi te pitaju kako si i pozele ti lep dan, sa birokratama je sve islo glatko i trajalo je kratko, nisu nam trazili kopiju ne znam ni ja kog dokumenta do kog se dolazi kada pokucate na 15 razlicitih vrata, svi su ljubazni i fini, nasmejani, drago im kad ih pitas za direkcije, izvine se kad te slucajno gurnu ili kad nalete svojim kolicima na vas, ako niste zadovoljni kupljenom robom ili ako ste kupili nesto greskom da je druge velicine, vrate vam novac ili vam dopuste da zamenite, kako god vi zelite.. Za sad je sve divno, no videcemo kako ce biti kad bude trebalo da se razmislja o skolovanju, poslu, i daljem snalazenju.. Trenutno jos uvek nemam osecaj da sam zapravo u Australiji i da ostajem ovde neko duze vreme, no i to ce doci vremenom.. Jos uvek se navikavam na vreme, evo danas sam legla u 8 uvece, a ustala u 3 ujutru.. I tako vec par dana lezem u neko random vreme i ustajem u jos vise random vreme, ali ipak mislim da napredujem.. E sad, posto je ovde rano jutro trenutno, jos cu samo da okacim neke slike uz ovaj unos, i da ga objavim.. Dosta je za prvi post.. :)

Saljem pozdrave iz buducnosti! :*