Tja, malo me sramota koliko sam se ulenjila sto se blogovanja tice, nemam uopste naviku da pisem, tj. da opisujem desavanja i tako to.. Ali dobro, zato su tu slike, a ja cu ubuduce malo manje da davim (ali cesce, nadam se).. Pa, nije bas da se puno toga izdesavalo.. Vec dva meseca smo ovde, skoro mesec i po dana nisam nista pisala, ima nesto malo materijala.. Prvo da cestitam nove godine, bozice, i tako te praznike.. Mi smo ih proveli kao da se nisu ni desavali, praznicno raspolozenje nam nije bas u krvi (sto se tice bozica, licno, nisam religiozna, ali tradicija je cool), a i svakako je previse bilo uzbudjenja, tako da smo iskulirali sva ta slavlja.. Umesto toga smo otisli do Stockton plaze, kod Newcastlea, koja je jedna od najvecih (najduzih?) plaza valjda u tom regionu..
Na ovom mestu se nalazi olupina broda koji se nasukao pre nekih stotinak godina.. Bilo je donekle jezivo posmatrati, ali morala sam da ufotkam, naravno..
Setajuci plazom, primetila sam da je pesak, taj pesak, verovatno najlepsi pesak po kom sam imala priliku da koracam.. Nekako je istovremeno i mekan i cvrst i verovatno mogu da se prave one kule i zamkovi od njega.. I ima puuunooo skoljki, u celom svom zivotu nisam videla toliko skoljki, ovde ih je bilo previse.. Krenula sam da ih skupljam, ali sam posle valjda dvadesete odustala jer sam skontala da taj proces moze da potraje, pod takvim okolnostima.. A izmedju ostalog, naisla sam i na ovo, i iz tih stopa morala da uslikam.. :)
Negde 26. decembra valjda, uputili smo se u Wollongong kod tatinih prijatelja na 2-3 dana.. Uredili su da odsednemo u hotelu pored njihove zgrade, i stvarno je bilo fino.. No, nisam nesto odusevljena hotelima kao objektima, te nisam ni slikala (ljudi uglavnom slikaju hotelske sobe, ne?).. Hosteli su zakon.. :)
Vreme je bilo malo cudno, uglavnom je tamo toplije, a prva dva dana je bilo i vetrovito i hladnjikavo i tmurno i skroz BJAK..
Tog dana (ili sutradan, vise se ni ne secam) smo isli do Mount Keira, i odande slikali citav Wollongong..
Potom je na dnevnom redu bio hram Nan Tien.. Nismo se dugo zadrzavali tu, ali taman toliko da pozelim da opet svratim nadjem li se ikad ponovo u Wollongongu.. Imali smo blago spiritualno iskustvo unutar hrama, no nazalost nije moglo nista da se fotografise.. Ali zaista vredi otici, sve je jednostavno prelepo..
Poslednjeg dana u Wollongongu vreme se malo prolepsalo i bilo je savrsheno za kupanje, ali mi smo samo malo izgoreli na suncu..
Prvog januara smo isli do kao nekog zooloskog vrta, rezervata, kako god.. Vise info ovde: http://huntervalleyzoo.com.au/.. Isli smo okolo i slikali sve redom, no mislim da je jako malo fotki takoreci reprezentativno..
Bilo je naravno i koala i dingosa i wombata i otrovnih zmija i raznoraznih papagaja i aligatora i tasmanijskih djavola i crnih labudova i paunova i letecih lisica i majmuna i verovatno jos puno toga.. Simpaticno jedno mestasce, nije preterano veliko, ali stvarno ima svasta da se vidi.. :)
U medjuvremenu, ja sam spremala IELTS (spremala = svakog dana razmisljala o tome kako bi trebalo da spremam IELTS), pre neki dan sam ga i polagala, videcemo jos kako sam uradila, ali samo polaganje je bilo veoma naporno i jako iscrpljujuce.. Ne pozeleti nikom.. Evo ukratko, moje IELTS iskustvo: prvo me pola sata jeli komarci, onda nisu mogli da me nadju u sistemu, a prijavila sam se i potvrdili su mi aplikaciju poshtom i mailom, dozvolili mi da radim, 3h testa (writing, reading, listening) uz nemogucnost kontanja naziva grada cak i na osnovu spellovanja brzinom svetlosti (nesto na Y, pa dalje kuehcakjshdfaiwehuaif), moj omiljeni licni lapsus calami - eXcape, zatim 3h cekanja na speaking deo, ovi i dalje nisu mogli da me nadju u sistemu, i konacno razresenje situacije - broj pasosa mi pocinje sa 007, cije nule ovi nisu uopste uneli..; i da, baterija na fotoaparatu im se ispraznila kad je trebalo da me slikaju.. Osetila sam se kao James Bond, otprilike.. No, dobro, i to je proslo..
Druga stvar kojom se bavimo jeste polaganje vozackog ispita.. Naime, nama vaze dozvole iz Srbije neka 3 meseca, ali onda mora da se polaze za dozvolu ovde.. Uzimamo casove, vozimo tatin auto, mislim da smo oboje prilicno napredovali.. Za nekih mesec dana bi trebalo da polazemo, pa se eto spremamo..
Trece, Damjan radi i uci istovremeno, u nekom odeljenju u tatinoj firmi i ok ide, a ja sam danas upisala neki kurs kuvanja, pa cemo i to videti kako ce ici..
A cetvrto, i meni najdraze, idem sutra u Sydney na ovo: http://sydney.bigdayout.com/ :D
A cetvrto, i meni najdraze, idem sutra u Sydney na ovo: http://sydney.bigdayout.com/ :D
Jako sam srecna zbog toga i jedva cekam.. Idem na spavanje sad, treba rano ustati.. :***
